Vojvoda Milenko Stojković

Milenko Stojković 1769 - posle 1831

Čovek koji je ubio turske dahije.

Vojvoda Milenko Stojković je jedan od onih koji je u mnogome doprineo ostvarenju državne nezavisnosti, možda najkontroverzniji od svih vojskovodja svog doba.

Rodio se u selu Kličevcu u nahiji požarevačkoj. Neko vreme držao je ducan u Požarevcu, ali se ipak vratio u selo i živeo kao imučni domačin. Pred ustanak je več bio na čelu pokreta koji se razvio u njegovoj nahiji.

Kada je u leto 1804. godine doneta odluka da se pogube zloglasne turske dahije (buna na dahije), zbog čije je okrutne vladavine i doslo do nezadovoljstva u narodu (Mehmed Focic-aga, Kucuk Alija, Aganlija i Mula Jusuf), Milenko Stojković je određen od strane srpske i turske vlasti (od koje su se dahije odmetnule i vladale samozvano) da izvrši presudu. Sa družinom od oko 50 momaka otišao je u Adakale, gde su se dahije sklonile, a onda prerušen, tokom noči otišao Ibrahimu, upravniku grada i predao mu pismo u kome se objašnjava zašto je došao i ko ga šalje.

Spomenik u Kličevcu

Preplašen Ibrahim odao mu je kuču u kojoj su se dahije krile i iste noči Milenko ih je napao. Posle višečasovne borbe dahije su pobijene, a njihove glave, kao lične trofeje, Milenko je odneo u Beograd. Bogato je nagrađen novcem i skupocenim darovima, kao i počastima koje su usledile - tada je ostao zapamčen, što je i u kasnijim bitkama potvrdio, kao veliki junak.

Bitka na Ivankovcu

Veliki vojnički uspeh doživeo je Milenko Stojković u bici na Ivankovcu. Hafiz-pasa niski je krenuo sa turskom vojskom na Beograd da završi sa ustancima, unapred slaveči pobedu. Na Ivankovcu ih je dočekao Milenko Stojković sa Dobrnjcem i Sinđelicem.
Kada se približio srpskoj vojsci Hafiz-pasa je poslao glasnike koji su poručili srpskom vojvodi da mu se ukloni s puta, a Milenko je izgovorio svoju čuvenu rečenicu: "Pretnjama me ne uplaši! Udri svom silom. Rđa bio ako ti se uklonio!" U ovom presudnom boju Srpska vojska je odnela pobedu.

Milenko Stojković

Kada je osvojio tursko utvrđenje u Ramu, na obali Dunava, Milenko je iz harema komandanta grada zarobio nekoliko žena i ustanovio sopstveni harem. Sve žene je preveo u pravoslavnu veru.
Posle pogiblji Turaka u Beogradu 1807. godine, mnoge žene su ostale udovice, a deca siročad; bilo ih je toliko mnogo da se po ulicama gotovo nije moglo prolaziti od onih koji su prosili kako bi opstali. Srbi su ovoj turskoj sirotinji organizovali prevoz lađama natrag u Tursku.
Milenko je lađe sačekao u Porecu, mestu na obali Dunava, gde je imao svoje utvrđenje i među putnicima izabrao najlepše devojke i žene kojima je dopunio svoj harem. Negde u to vreme umrla je njegova zakonita žena koja je živela u Kličevcu, pa se on ponovo oženio udovicom krajinskog oborkneza, Milenom.
Turkinje iz harema nisu kod Milenka bile klasične robinje, več više njegove lične miljenice koje su ga posluživale i dvorile. Često ih je vodio sasobom na putovanja, a kada bi stali da se odmore, prinosile su mu čibuk i kafu.
Kada bi se koje zasitio nalazio joj je muža među svojim slugama ili vojnicima i davao joj miraz. Srpskim gospođama koje nisu mogle imati poroda poklanjao je i decu koju su neke od žena dovele sa sobom u harem, a nije isključeno da se među njima našlo i poneko kojem je i sam bio otac.

Smrt u Rusiji

U Požarevcu konak-harem Milenka Stojkovića

Sukob sa Karađorđem bio je razlog da Milenko pobegne preko Dunava. Pre toga raspustio je harem, ne dozvolivši nijednoj od žena da je snađe neizvesna sudbina; svakoj je dao slobodu i dovoljno novca da sama izabere kakav če život voditi. Sa sobom je poveo samo Katinku koja mu je bila najdraža.
Jedna od žena iz njegovog harema postala je kasnije hajdučica koja je rame uz rame hajdukovala sa opakim harambađom Gicom. Zvala se Jelenka. Kažu da je na duši nosila nebrojene smrti, a njenom lepotom i gotovo muškom hrabrošču bio je opčinjen i sam Knjaz Miloš...
Milenko je bio mudar čovek, od onih koji ne govore mnogo, ali kada nešto kažu, ima se šta i čuti. NJegovi podrešeni slepo su ga šlušali, uz veliko strahopoštovanje, izvršavajuči sva naređenja bez pogovora. Bio je srednjeg rasta, crnomanjast i vrlo dopadljiv. Za njim je ostalo četvoro dece, tri sina i jedna kčer.
Srbiju je, zbog sukoba sa Karađorđem napustio 1811. godine i otišao u Rusiju, gde je penzionisan u činu pukovnika. Umro je na Krimu, nikada se više ne vrativši u svoju voljenu Srbiju.
Beograd ima ulicu Vojvode Milenka.

Meštani Kličevca su 26 jula 2004. u godini jubileja obeleže 200 god. od početka ustanka u Srbiji otvorili spomen-ploču, kako bi se znalo gde je rođen.

Literatura: Gospodar Milenko Stojković
                  Tomislav Simić, Kruševac, 2003