Dobrodošli na prezentaciju sela Kličevac u Stigu

U severnoj Srbiji, u ramskom podunavlju, na obali Dunavca, koji sada ne postoji, odnosno na severnoj periferiji Stiga, locirano je selo Kličevac sa oko 1500 stanovnika. Ono se nalazi na području Požarevacke opštine koja pripada Braničevskom okrugu, na koti od 132 metara nadmorske visine. Od Požarevca je udaljeno 24 kilometara, od Ramske tvrđave 8km a od Kostolca 9km.

Kličevac je u svetu poznat kao čuveno arheološko nalazište iz svih epoha, počev od praistorije do starosrpske kulture. Jedno od večih nalazišta je Kličevački idol, to je glinena figura pronađena 1881. godine pored praistoriske posude i pripada periodu tzv. bronzano doba (obuhvata vreme od 1500. do 1000. godine pre n. e.).

U sedamdestih godina, mnogi stanovnici sela otišli su u zapadno evropskim državama na privremeni rad, u glavnom u Austriju, Italiju, Nemačku i Francusku.

 Crkveni dom - Crkva Sv. Velikomucenika Trifuna

Crkvena opstina Klicevac na celu sa parahom Bratislavom Pavlovicem pokrenula je ponovo inicijativu za izgradnju crkvenog doma u Klicevcu.
Idejnim projektom predvidjeno je da objekat ima dve etaze ukupne povrsine 655 m2.
Objekat je zamisljen da na gornjoj etazi bude crkvena sala sa 350 mesta koja bi se gradila kao multi funkcionalna sala sa mogucnoscu eventualnog pregradjivanja i prilagodjavanja dogadjajima u sali (slava, projekcije, tribine, izlozbe).
Dohji nivo sa ulazom prema posti i spomeniku imao bi prirucnu kuhinju, ostavu za garderobu i prostor za okupljane mladih gde je predvidjena i kancelarija za mlade i klub koji ce samostalno poslovati.
U toku je izrada projektne dokumentacije i pribavljanje neophodnih uslova i misljena za dobijanje dozvole.
Objekat se projektuje kao visoko energetski efikasan sa materijalima koje nece iziskivati visoke troskove odrzavanja a da se svojim sadrzajima crkveni dom moze samostalno finansirati. Objekat je tako postavljen da ne zaklanja pogled na crkvu i upotnunjava sadrzaj crkvene porte.
Projekat je dobio blagoslav Vladike Ignatija i uz Boziji blagoslav i pomoc parohijana planiramo da objekat zavrsimo do kraja 2014. godine.
U toku pripreme projektne dokumentacije iskazana je podrska velikog broja lokalnih privednih subjekta za ucesce u izradi ovog doma.
Osvestenje temelja i pocetak radova planirano je za prolece 2013. godine.
Pozivamo sve ljude dobre volje a posebno parohijane crkve Sv. Velikomucenika Trifuna u Klicevcu i Recici, da uzmu ucesce u izgradnji ovog doma. Molimo vas da svojim materijalnim prilozima omogucimo da izgradnja bude brza.
Pozivamo i ljude dobre volje kojima je Klicevac na srcu i koji su vezani na ovaj ili onaj nacin za pomenuto selo, daju donatorski prilog u duhu Srpskog pravoslablja.
Staresina crkve:
Sv. Branislav Pavlovic
Tel: +381 62 201 105
Flajer i Slike:
-Situacija doma
-Jugo zapadna fasada
-Poprecni presek
-Produzni presek
-Osnova prizemlja
-Osnova suterena

 Kličevcanin, Svetislav Vasic, deportovan u koncetracioni logor Mauthauzen
U arhivima logora Mauthauzen "All Austria, Mauthausen/Gusen Concentration Camp Death Record Books, 1938-1945 " ima podatke da je Svetislav Vasic boravio u tom zlogasnom logoru. Rodjen 1 maja 1920. godine u Klicevacu, bio je prvo pripadnik Jugoslovenske oslobadacke vojske pa posle presao u partizane. Deportovan je u logoru Mauthauzen u maju 1943. godine, zvanicno zbog bezbednosti. Dobijo je broj 29116 i na prsima i pantalonama crveni "vinkl" sa slovom J, odnosno, Jugosloven. Radio je u kamenolomu, kopao rupe za blokove, barake. U logoru si ili živ ili mrtav, trece ne postoji. Zato, cim se razboleo, prebacen je u dvoru Hartheim (blizu Linca, Austrija) i ubijen 20 juna 1944. godine gasom ugljenim monoksidom.
Evo sta pise preziveli o zivotu u logoru: "Za hranu u logoru, ujutru smo dobijali kafu od pržene raži, u podne repu rezanu kao pomfrit i skuvanu u vodi, a uvece se na cetiri osobe delilo 900 grama hleba od nekog drvenog brašna. Bio je tu i komadic kobasice, od dva-tri centimetra, a nedeljom kockica veštackog butera.
U barakama je živelo po 600-700 osoba. Bile su podeljene na dva dela, u sredini su bili klozeti i cesme u visini kolena. Nigde tu nije moglo da se sedne, nije bilo nikakve sale za rucavanje, jelo se stojeci i uvek napolju, bez obzira na zimu, leto, mraz ili žegu, stajali smo 18 sati dnevno.
Ne, nismo se na to navikli, ne može se covek na sve navici, ali podnosi. Onaj koji teže podnosi - brže ode. Teško je nauciti gladovati i mukotrpno raditi."

 Slike SFAS-a 2011
Fotografije sa SFAS-a 2011, jubilarnog, 15-og po redu, koji ce biti upamćen po velikoj profesionalnoj bini postavljenoj na stadionu malih sportova iza doma.

 Klicevac opkoljen marihuane

U klicevcu marihuana sama raste i smatra se kao korov. Nju niko ne dira tako da ima ogromne kolicine kao sto se vidi na slike. Vrsta te marihuane je "Canabis Sativa Spontanea" koja sama raste u istocnu evropu i u Rusiju. Ona ima male kolicine psihotropa (0,5% THC). Marihuana koja se koristi za drogu je vrsta iz Jamaike (Sativa), Indije (Indica) ili Avganistana (Kafiristanica).

 Broj stanovnika u Klicevac drasticno opada

Zadnji popisi pokazuju da je broj stanovnika u Klicevcu drasticno opao. Popis od 2002. godine daje 1329 stanovnika a smatra se da danas (2010) zivi 1070 osobe u Klicevcu. Kad se uporedi sa popis od 1961. godine, gde je bilo 2624 stanovnika, broj je vise nego prepodeljen u zadnji 50 godina.

 Klicevcani na Facebook
Ako zelite da se druzite na Facebook evo jedna grupa o klicevcu:
Klicevac

 Program za 13. SFAS-a koji se odrŽava 27-28. juna 2009.
Program je ove godine mnogo obimniji i sadrŽajniji u odnosu na prethodne godine. Na Hrastovaci biti ce dosta deÅ¡avanja, a ostalo je slicno kao i ranije.
Program 13. SFAS-a

  

 Cudna priča o kličevcaninu iz XIXog. veka
Deni mi poslo jedan članak iz nekih novina u kome pise neÅ¡to zaista nesvakidaÅ¡nje. To je akt koji je pronaden u požarevackom arhivu. To je dokument od 14. avgusta 1831. godine. Izgleda skoro nestvarno jer nacelnik Ramskog sreza moli nacelnika požarevackog okruga da se odobri ljudska žrtva. PoÅ¡to je grad godinama unazad uniÅ¡tavao seljacima letinu i molitve nisu pomagale neki pop koji je bio na Svetoj Gori je rekao da bi jedini spas bio da se prinese neka žrtva, najbolje ljudska. Dobrovoljno se prijavio neki Krsman iz Kličevca da bude preklan kako bi spasao selo! Neverovatno! Ne zna se tacno da li je zahtev odobren.
Evo ovde fotokopija iz novina koje su to objavile.

 Pesme koje snimio klicevcanin Lazic Ratko-Sibalo
Evo dve pesme koje sminio klicevcanin Lazic Ratko-Sibalo jos 70-ih godina. Veoma je interesantno sto u tekstovima ove pesme ne postoji ni jedno slovo R! ovo je sigurno jedinstven slucaj u srpskoj narodnoj muzici! Tonski zapisi nisu bas kvalitetni, ali moze da se slusa i da se skida.
Ratko Lazic Sibalo - Ljubi Me, Ne Ostavljaj Me.Mp3
Ratko Lazic Sibalo - Poljubaca Pet.Mp3

 Program i poziv za 12. SFAS-a koji ce se održati od 28-29. juna 2008. godine u Klicevac
U klicevcu ce se po dvanaesti put odrzava republicka smotra folklora sela srbije. Organisatori smotre su grad PoŽarevac, Savez amatera srbije, Centar za kulturu Pozarevac i Mesna zajednica Klicevac. Projekat dvaneste smotre traje dva dana 28. i 29. juna.
Zelja organizatora je da posetite smotru, evo ovde mozete procitati poziv, a ovde program.

 Gledajte Klicevac sa neba
Mozete da vidite sa neba svaku kucu ili plac Klicevca, kao na primer ovde centar sela, gde se vide zgrade doma, skole, opstine i crkve,

Evo ovde slika celog klicevca:
Slika celog klicevca
Ako zelite da vidite okolinu ili neko drugo mesto to mozete na sajt B92:
http://mape.b92.net/
Za sada na Google maps nemozete da vidi Klicevac sa takvim detaljima.

 Kako je Klicevac dobio ime, pise Tomislav Simic
Kako je Klicevac dobio ime, najsigurnija verzija Godine, 1284. kralj "severne Srbije", Dragutin, pozvao je brata Milutina Nemanjica, protiv druga dva brata - Drmana i Kudelina, cije je sediste bilo u zdrelu, u istocnoj Srbiji. Oni su, odvojivsi se od Ugarske i pod vrhovnom vlascu Tatara, vladali u Branicevu. Zajednickom akcijom, Dragutin i Milutin oslobodili su oblast Branicevo. Tada je branicevska oblast po prvi put i za sva vremena usla u sastav srpske drzave i tada su mnoga naseljena mesta toga kraja dobila danasnje nazive. Primera radi, prilikom pobedonosnog prolaska srpske vojske, na celu sa dva brata - kralja, kroz jedno selo se klicalo oslobodiocima. Kako je prvobitni naziv za selo bio vas, koje je preslo u vac (vac=selo), to su braca zadovoljno konstatovala: Klice vac, kao kad bismo danas kazali Klice selo. Tako je, u to vreme, ovo selo, koje ko zna kako se ranije zvalo, dobilo danasnji naziv KLICEVAC. Ovo i sto sta jos o Klicevcu, moci cete da procitate u mojoj knjizi koja uskoro ulazi u stampu, a zove se Kakve su bile zene vladara Srbije.
Tomislav Simic, Krusevac.

 Osvecenje zivopisa crkve u Klicevcu
28. jula 2007 organizuje se proslava u okviru osvecenja zivopisa crkve u Klicevac.

 Slike poplave Klicevca iz 1965. godine
Pre izgradnje dame niz Dunav, voda je redovno plavila selo. Vidise na ove dve slike (slikane 14 maja 1965. godine) da dunav se sirio sve do dvorista mestana. Kad se posle voda povlacila, pravile se bare u kojima moglo da se lako lovi riba.

 Planira se izgradnja rimske carske vile u Stigu
Zadnjih godina istrazivanja na antickom lokalitetu Viminacium omogucilo brojna otkrica, kao sto su akvaduk, grobnica, porta praetoria,... Ta otkrica mogu postati znacajan turisticki lokalitet i izvor prihoda za ceo kraj. Za to se planira izgradnja "Centar Viminacium", on je zamišljen kao rimska carska vila rustika. Ukupna korisna površina 2833,5 m2. Prostor je organizovan oko 7 atrijuma. U njemu se nalaze radno-ekspertski, smeštajni i ekonomsko-servisni deo. Izgradnja Centra iznosila bi 1.200.000 Evra.

 Slike Stiga i Kosidbe na Rajcu (septembar 2006)
Iva Buca mi poslo slike sa brda iznad Klicevca i Recice, vidi se Klicevac, Ram i termoelektrana Drmno sa sve Dunavom. A poslo mi i slike sa kosidbe na Rajcu gde je ucestvovao Klicevacki folklor.
Panorama: Klicevac i Stig
Kosidba na Rajcu

 Legenda o imenu sela Klicevac
Milorad Petrovic Cica u svojoj knjizi "Legende istocne Srbije" pise o legendi nastanka imena sela klicevca. Evo sta kaze :
Naselje je bilo pored Dunava i imalo je mnogo ritova punih svakojake ribe. Tu su sletala jata ptica, koje su se hranile ribom i žabama. Ptice su bucno kliktale, pa je selo nazvano Klicevac.

 Ojacavanje nasipa na Dunavu kod Klicevca
Evo slike sa akcije ojacavanja nasipa na Dunavu kod Klicevca (Poslo Iva Buca). 15 apirla 2006, kod Velikog Gradišta, vodostaj Dunava bio je 965 centimetara, što je najviši nivo u poslednjih 100 godina.

Jos nekoliko slika: Slika 1 Slika 2 Slika 3

 Fudbalski tim "Vojvoda Milenko"
Evo slika fudbalskog tima "Vojvoda Milenko" iz sela Kličevca (2005-2006. god.)
F.K.Vojvoda Milenko igra od 11.marta 2006. u srpskoj ligi (3. liga). To je veliki uspeh, s'obzirom da je jedino selo u tom rangu.

 U našim genima piše odakle potičemo
Učestvovao sam u ispitivanje koje vodilo "National Geographic". Poslao sam im uzorak mog DNK (poslao sam im moju pluvačku) i to iz Francuske. Posle par meseci, poslali su mi rezultati analiza. Oni pokazuju da su moji preci krenuli pre 60 000 godina iz Afrike, tačnije iz sadašnje Etijopije (svi ljudi zemaljske kugle potiču odatle) ka severnu Afriku. Pre 45 000 godina desilo se menjane u genima i postala je nova grupa ljudi koja je izašla iz Afrike i živela u sadašnu Arabiju. A pre 20 000 godina odredjeni deo je krenuo prema Evropi preko Irana. Ta nova grupa se smestila u centralnu Evropu i na Balkanu.
Te podatke su uspotavljene samo na osnovu mog DNK, i pokazuju da u mojim genima piše da sam sa Balkana, kao Rumuni ili Bugari. I razlikujem se od Rusa jer oni su koristili drugi migracioni put. Stanovnici severne i zapadne Evrope su koristili treči migracioni put.
Imajuči u vidu da moja familija je rodom iz Kličevca od pre najmanje 150 godina, može se reči da večina Kličevcana imaju isto poreklo.

 Zapis o Kličevcu: prošlost, sadašnjost, običaji, doživljaj
Aleksandar Jović-Cane Babej, potomak "Kalpaka" iz Kličevča, rodjen 1919 god. zapisao svoje doživljaje, evo ovde1 i ovde2 u pdf formatu prvi dva dela tog vrlo interesantnog zapisa o obicajima tokom XX. veka u Kličevcu.

 Emisija sa RTS-a o Kličevcu : Prag sela Srbije
Pogledajte TV reportažu sa RTS-a o Kličevcu snimljenu 1995. godine. Za sada su dostupni ovi 5 dela:
1 deo: uvod i ime sela
2 deo: Deni o nadimcima
3 deo: Deni o Vojvodi Milenku
4 deo: Toma Simić o Vojvodi Milenku
5 deo: Živko Kostadinović u 87 godina
6 deo: Izbor zetova
7 deo: Stupcari